Miholjsko Leto
Dragan Stojnic
Znaj, nikada nisam bio srecan kao tog jutra
setao sam proplankom koga su obasjavali zraci sunca
bila je jesen, jedna lepa jesen
godisnje doba koje biva tako samo u mom kraju
tamo se to zove miholjsko leto
U stvari, bila je to samo nasa jesen
imala je boju tvoje haljine
licila je na akvarele naivnih slikara
secam se, da, secam se dobro
sta sam ti rekao tog jutra
Najdraza, za mene jesen dolazi
a u tvom oku prolece, mladost divna k'o san
ljubavi, ti lepsa si od jeseni
najlepsi cvet u kraju mom
Danas sam tako daleko od rodnog kraja
i onog jesenjeg jutra
ali kao da sam jos uvek tu
mislim o tebi, gde si, sta radis
da li ti i dalje nesto znacim
Gledam u beskrajno nebesko prostranstvo
kojim putuju beli oblaci, vidis, ja sam kao i oni
mislima putujem u ono jesenje jutro
prepuno sunca i radosti
Ponovo predivne boje koje samo
jesen moze da podari i miholjsko leto
i opet cujem kako ti govorim
Malena, za tebe zivot pocinje
i kako da te ne volim, u mome srcu si ti
jedina, za mene ove jeseni
ceo moj svet samo si ti
