Mati (verzija #2) tekst
Djordje Balasevic
Opet sam snio majku na praznicni dan
i kao lutnja brujnu slutnja
sta bi znacio taj san
Blagi sfumato povratka
kljuc uvek iza dovratka
i staza kraj simsira urasla u travu
Sanovnik s krupnim slovima
lako je to sa snovima
mnogo mi teze ide kad tumacim javu
U lesnikovoj senci frustuk postavljen
a pokraj hokle cvetni goblen
na trenutak ostavljen
Lane letnja haljina
sa vezenim detaljima
pristaju uz rozetnu na bastenskoj kanti
U leji zlatnog seboja
u tom snu mladja nego ja
onakva kakvu bih i zeleo da pamtim
Ref.
< mati, veje sneg
ni to me ne raduje vise
dospe na kraju sve na isti sled
Proslo je zanavek
severac pustolinom brise
i ravno je unedogled
Nadi pahulje
noc slavi svojih pet minuta
vetar ne poznaje ni stid ni sram
Niko ne strahuje
sto kasnim, sto me nema s puta
i malo sam ti nocas sam
Neki su stopu ispred vremena
ludi jahaci, izvidjaci
milju ispred plemena
Tek posle sebe hvaljeni
na Trgu zlobe paljeni
ociju punih suza, al' obraza suvih
Na pravdi Boga blaceni
tek posle sebe shvaceni
neki su mandoline u dolini gluvih
Ref.
< ne posustaje
na simsir i na divlji lesnik
na julski dan i lica predraga
Ravni pusta je
na Bozic putujem ko gresnik
od nemila do nedraga
