Ljudmila tekst
Djordje Balasevic
Spalio je juli seno
a Tisa nezapamceno opala
i otkrila sprud kraj slepa
k'o stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio ladjar
polu Rumun, polu Madjar, besni ker
prema meni nikad zao
nekako je znao, da mu volim kcer
Bodom sitnim kao prezla
moje ime je izvezla, stidljivo
plavim koncem na gacice
i pod karner spavacice, jedva vidljivo
Skrila camac mlada trska
koju mozes sa dva prsta poviti
molila se Bogu suse
da sto duze ne da im otploviti
Ref.
Tu noc je Tisa nadosla
a na njoj nosnja raskosna
samo sandalice, prstencic
i u kosi vencic od ivanjskog cveca
pa ipak, nije nesreca sto me se ona ne seca
ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam
Nastavila voda rasti
nije htela naglas kazti, a znala je
drugog jutra sve po starom
al' nikad da sladje garov zalaje
Zaklela me da je cekam
da ce me se cela veka secati
na promaji zar malakse
ima l' ista lakse neg' obecati
Ref.
