Albanska Spomenica tekst - Cache

Albanska Spomenica

Kakvo je vreme došlo, kako je stisla beda
Da preživiš jedeš ceo mesec so i hleba.
Neki nemaju ni za to, pa od gladi skapaju
Pa na tezgu nečiji život rasprodaju.

Vidim čiču nudi stare pare i prstenje
A ispod tezge vadi dedino ratno ordenje.
"Dobar dan starino", nasmeja mu se brk,
Pogleda me pa iz pljoske popi zadnji srk.

"Sedi sinko malo, da ubijem vreme
Niko mi ne pazari a spustio sam cene.
Prođe tako poneki pa me zavitlava,
Nego hoceš kupiš nešto, dajem bam badava?

Koliko ceniš orden, pitam čisto onako
Zaćuta se, pogleda me, zamalo zaplako
Zadrhta mu glas, pa reče: "Daj koliko daš
ali ako ga kupiš ovo mora da znaš"

"To je orden od moga đeda Tanasija prote
dobio ga, posle albanske golgote
Pamtim tu njegovu pesmu, za ratne nedaće
I priču kako je tamo ostao bez braće"

Ne varam se al nadam se
da ću kući doći,
Otadžbina mene zove
moram joj pomoći.
Zaklinjem se sada svome rodu
Ginem za slobodu!

Đedo mi je taj orden dao u amanet
i ko poslednju želju ostavio zavet
da ga deci mojoj dam kada vreme dođe
ali ja se ne oženi i tako vreme prođe.

A pričo mi da su prvi dan mobilizacije
Svi Topličani došli da budu bedem nacije.
Bacili motiku uzeli puške u ruke
Za sobom čuli vrisku dece i ženske jauke.

Besedio dalje kakva je to muka bila,
Prokletije, zima, a za petama sila
Švaba s jedne strane, Bugari sa druge
a oni preko planine jer nemaše kuda.

Serdar Jankovi junaci, krv za njih proliše
Na Božić, na Mojkovac, hrabro se boriše!
Oni gladni, izmrzli, držali se puta
I čuvali od zaseda, dušmana Albanaca.

Kad stigli na Krf, odmorili se malo
Pa odma na front, sa još većim moralom.
Tu ga strefi metak, inficira mu se rana
Pa nije bio u osvajanje Kajmakčalana.

A brat mu Radojko, njegova ruka desna
Poginuo tamo, ni grob mu se ne zna.
Drugi brat Krstivoje, njegova leva ruka
Hrabro pao dok je branio zastavu puka.

A bili su svi u Moravskoj diviziji,
Gvozdeni puk u samo jednoj misiji.
Kad oni krenu juriš, neprijatelj gine!
Jer zaveštaše živote za spas otadžbine!

I kaži sad ti meni čiča a što ga prodaješ,
Kad znam da ćeš posle grdno da se kaješ?
"Ne bi' ga dao sinko ni za živu glavu
Ali šta ću kad živimo u takvu državu"

Da nemam za hleba, da mi seku struju
Da živim od pomoći, da me svi redom pljuju.
Da li sam to zaslužio, često se pitam
Pa moram po ulici da skitam i rintam.

Gledaju li nas sad naši preci odozgore?
Pljuju nas, ili gore za nas Boga mole?
Da li vide šta smo i za šta su se borili?
Da li vide da su nas džabe oslobodili!?

Kad i dalje robuješ, u sopstvenoj zemlji
Strahuješ i živiš u večitoj zebnji.
Kad olako svoju istoriju zaboravljaš
Stidi se Srbijo, kad sve to dozvoljavaš!

(((Albanska spomenica je jednostepeno drzavno vojno i civilno odlikovanje, koje su stekli svi pripadnici srpske vojske koji su se povlacili preko Albanije u zimu 1915/1916.
Spomenicom je odlikovano 142.148 oficira, podoficira, kaplara, redova, obveznika cinovnickog reda i svestenika)))
https://ly