Pismo Bez Tačke
Božo Bulatović
U grudima moji bedem stoji
Jer dio mene uvijek se boji
Da doći će neka kao ona
Pocijepati srce od najlona
Uvijek sam slab na priče
tražim one koje liče
Na jedinu koju sam
Volio stvarno
Ne tako davno
Noc vreba mi slabosti
Za dušu štipa
Treba mi radosti
Iz ulice mirisnih lipa
Znam da sad grliš ćebe
Zamotana poput bebe
Gledaš telefon je li u mreži
poslednja nada od tebe bježi
Meni je pomalo muka
oči trlja umorna ruka
Borim se protiv sebe I noći
čekam kad će ludilo proći
Noć vreba mi slabosti
Za dušu štipa
Treba mi radosti
Iz ulice mirisnih lipa.
tekst dodat
