Ima Ljudi Kad Popiju tekst
Baja Mali Knindža
Ima ljudi kad popiju, pa im posle bude zlo,
a ja nemam takve smetnje, ubijam se načisto
Duni vjetre malo preko jetre,
duni vjetre malo posle žetve
Zašto nisam čudotvorac, što formulu zna,
da izmislim neko piće što ne opija,
kafane bi sve propale bez bola i tuge,
ko će onda da se bije i da vređa druge
Cele noći s đavolima, pio sam, jeo,
ženili me s đavolicom a ja nisam hteo,
opili me nekim vinom pravljenim od krvi vuka,
i bilo mi brate fino, ne beše mi muka,
Još me muči kamenac u žuči,
još me muči kamenac u žuči
Duni vjetre s visokih planina,
donesi mi miris djetelina,
preskače mi srce u grudima,
za onakvom zemljom i ljudima
Kada budem umirao sine,
donesi mi s Dinare planine,
čašu vode sa Lemića vrela,
grumen zemlje iz rođenog sela
Prva rana ostavila traga,
za drugoga udala se draga,
boli, boli, zašto bi to krio,
još je mali nije prebolio
Druga rana najbolnija,
nema Knina, to me ubija,
boli, boli, zašto bi to krio,
nikada ga nisam prebolio
Treća rana najviše me boli,
nema Knina, a to srce voli,
rana ljuta po stotinu puta,
srce jadno po tuđini luta
treća rana najteža je meni,
što ne mogu đe su mi korjeni
