Winnetou tekst
Alka Vuica
Kad sam bila sasvim mala voljela sam Winetua
molila sam Manitua da ga stiti, da ga cuva
Sanjala sam jedne noci da je dosao da me vodi
da letimo preko Atlantika do njegovog sela kod Blekosa
uzeo me u narucje, uzletio sa mnom sa zemljice
i zakleo mi se da nije sam, da on to moze svaki dan
Ref.
Z sam, sanjala sam, ali nisam mogla nista
san je jedno, zivot drugo, a sudbina im je ista
Rekao mi je da nas cekaju, da u selu svatove spremaju
da cu ja biti indijanska skvo, jer je tako pisano
njegov otac Micuncuna cekao nas je kod zbunja
a tisuce slavnih ratnika jahali su ispod planina
Ref.
svatova nasih nije doslo jer je sve prebrzo proslo
probudila sam se u danu na brdovitom Balkanu
Ref.
sam, plakala sam, ali nisam mogla nista
san je jedno, zivot drugo, a sudbina im je ista
Kad sam bila sasvim mala voljela sam Winetua
a sad znam da nigdje nema takvog tipa i gurua
Ref. 2x
