Ludnica (duet Dejan Kostic) tekst
Aleksandra Prijovic
A, hvala Bogu, hvala Bogu
kad ne mogu
zaboraviti, zaboraviti
Noc sam te sanjao i pitao gde li si sad
i ko da sam te prizvao, ipak mali je ovo grad
ti stojis tako sigurna, a ja krijem ovaj jad
i na tvoje kako sam, kazem ti nikad bolje do sad
A jos kad bih disao, jos kad bih disao
razum bih izdao, sve bih ti priznao
Ref.
pricam vise s normalnim ljudima
jer samo je ludima jasno kako mi je
ne mogu, tesno mi je na ulici
jer samo u ludnici bez tebe mesto mi je
Nocas sam te sanjala i pitala gde li si sad
i ko da sam te prizvala, prokleto mali je ovaj grad
ja stojim tako sigurna, a drhtim bas kao tad
i na tvoje kako sam, kazem ti nikad bolje do sad
A jos kad bih disala, jos kad bih disala
razum bih izdala, sve bih ti priznala
Ref.
hvala Bogu, hvala Bogu
kad ne mogu
zaboraviti, zaboraviti
Hva Bogu, hvala Bogu
ziva sam jos
dok u meni zivis ti
Ref. 2x
