1270

1270 tekst

Evo me tu u stranoj zemlji
napravicu pare, to sam obecao sebi.
Kuci oduvek povuci, potegni,
ovde puno se radi
ali bar nesto ustedim brat.
Puno mi fali staro naselje,
ono nase sa drustvom kad
se zasedne do jutra
i onaj osecaj kad kuci si
kad nema koga ne znas,
cao cao, tu po ulici.
Pa legne plata pa slomljen
onako komiran,
pa trk na vesten da nesto
posaljem svojima.
Prelep je osecaj kada dobro
zaradjujes, osecas se ko covek,
sve lakse je.
A moji dole polako dizu
jos jedan sprat,
drzi me osecaj da sam koristan.
Nocu je tesko, al kazem sebi
bar imam skype,
smejem se sa burazom i prodje dan.

I prodje godina,
za njom jos dve,
ali znam zasto borim se
moj brat.

1270 kilometara, daleko od kuce...
1270 kilometara, daleko od kuce...

Cao brate, sta ima novo,
brate kako je?
Dani prolaze a meni ko da
vreme stalo je.
Nocu ne spavam, cesto razmisljam
o vama.
Jel sve dobro? Reci mi kako je mama?
Bas je cesto sanjam.
Kod mene nista novo.
Prodje jos jedan dan.
Subota je znam,
a ja u stanu sam.
Udjem na face i vidim vas na slikama,
svi ste lepi i nasmejani,
ali falim ja.
I krenu mi suze niz obraz,
jer mi nedostaje bleja, pivo,
zezanja kod solitera sve dok
ne svane.
Ovde ima love ali mi nista
ne vredi, koji ce mi k****
sreca kad nemam skim da
je delim.

I ne znam jel ce me prepoznati
drugari stari,
kad prosetam kroz kraj
jednog dana kad se vratim.
Svi mi mnogo falite,
brate pozdravi mi drugove,
reci mami da je volim
i da ne brine.

1270 kilometara, daleko od kuce...
1270 kilometara, daleko od kuce...